Преминуо Патријарх ÑрпÑки Павле
Патријарх ÑрпÑки Павле преминуо је Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñƒ Београду
Патријарх Павле (Ñветовно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. Ñептембра 1914. године у Ñелу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији. У том меÑту је завршио оÑновну школу. Ðижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шеÑторазредРу БогоÑловију у Сарајеву, а БогоÑловÑки факултет у Београду. Две године је Ñтудирао медицину у Београду.
Пре одлаÑка у гимназију провео је једно време на припремама за школу у манаÑтиру Ораховица.
Други ÑветÑки рат затекао га је у родној Славонији, одакле је пребегао у Београд, где је, да би Ñе могао издржавати, радио физичке поÑлове на грађевинама и на доковима.
У пролеће 1942. његов школÑки друг јеромонах ЈелиÑеј одвео га је у манаÑтир Свете тројице у Овчару, а од 1944. радио као вероучитељ и ваÑпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглу из БоÑне. Те године је оболео од туберкулозе.
До 1946. је био у манаÑтиру Вујан, где Ñе излечио од туберкулозе. Замонашио Ñе 1948. у манаÑтиру Благовештење у ОвчарÑко-кабларÑкој клиÑури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.
Од 1949. до 1955. био је Ñабрат манаÑтира Ð*ача у Подрињу. ШколÑке 195О/5л. радио је као помоћни наÑтавник богоÑловије "Св. Кирила и Методија" у Призрену. Јеромонах поÑтаје 1954, убрзо протоÑинђел, а 1957. архимандрит.
Од 1955. две године је био на поÑледипломÑÐ ºÐ¸Ð¼ Ñтудијама у Ðтини.
За епиÑкопа рашко-призренÑког изабран је 29. маја 1957. године. ХиротониÑан је у београдÑкој Саборној цркви 22. Ñептембра 1957. од патријарха Викентија и епиÑкопа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланÑког Лонгина и жичког Германа. У октобру те године
уÑтоличен је у Призрену од епиÑкопа Германа и захумÑко-херцеговачкР¾Ð³ ВладиÑлава. Ðа КоÑову је провео 33 године.
Ðа ванредном заÑедању Светог архијерејÑкРг Ñабора 1. децембра 1990, којем је предÑедавао загребачко-љубљанÑки митрополит Јован Павловић, заменик тада оболелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним глаÑањем.
Како ниједан од кандидата није добио довољан број глаÑова избор је обављен жребом на тзв. "апоÑтолÑки начин" тако што је архимандрит
троношки Ðнтоније извукао име будућег патријарха.
Тако је Павле поÑтао 44. поглавар СПЦ. УÑтоличен 2. децембра 1990. у Саборној цркви Св. Ðрхангела Михаила у Београду од Ñтране 12 епиÑкопа, 12 Ñвештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада иÑтакао да му је једини програм рада Јеванђеље.
ПоÑетио је бројне правоÑлавне цркве: цариградÑку, алекÑÐ°Ð½Ð´Ñ€Ð¸Ñ˜Ñ ºÑƒ, јеруÑалимÑку, руÑку, бугарÑку, румунÑку, грчку, грузијÑку, као и
ÑрпÑке епархије и парохије у Ðмерици, Канади, ÐуÑтралији, МађарÑкој и Ð*умунији.
Објавио је две књиге: "Питања и одговори чтецу пред производÑтво " (1988) и "Девич, манаÑтир Ñветог Јоаникија Девичког" (1989).
ЗаÑлугом Патријарха Павла објављено је и допуњено издање "Србљака" (1986). Био је предÑедник ЛитургијÑке комиÑије која је издала
Служебник.
ПочаÑни је доктор БогоÑловÑког факултета и Ðкадемије Св. Владимира у Њујорку.
Влада Србије је 13. јануара 2005. именовала Патријарха Павла за почаÑног предÑедника Фонда за КоÑово и Метохију.
Током поÑете Ð*уÑији у јануару 2002. године партријарху Павлу Ñу уручене две значајне награде: Међународног фонда за унапређење
јединÑтва правоÑлавног народа и Фонда Ñветог апоÑтола Ðндреја првозваног.
ПредÑедник СЦГ Светозар Маровић одликовао је у Ñептембру 2004. патријарха Павла, (на његов деведеÑти рођендан), Орденом Ðемање првог Ñтепена.
Поводом Дана државноÑти Србије, 15. фебруара 2007. принц ÐлекÑандар ÐšÐ°Ñ€Ð°Ñ’Ð¾Ñ€Ñ’ÐµÐ²Ð¸Ñ › доделио је Партијарху Павлу Орден Карађорђеве звезде првог Ñтепена.
Патријарху Павлу је 2009. додељен руÑки орден ДоÑтојанÑтвРзбог "значаја који је имао у данима иÑкушења кроз које Ñу ÑрпÑки народ и
Црква прошли".
Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лечењу у Војно-медицинÑкој академији у Београду, а 8. октобра 2008. поднео је
молбу Светом архијерејÑкРм Сабору СПЦ да му "због здравÑÑ‚Ð²ÐµÐ½Ð¸Ñ Ñ€Ð°Ð·Ð»Ð¾Ð³Ð° и немоћи" дозволи да Ñе повуче из активне Ñлужбе.





Odgovori sa citatom



